Саобраћај

Друмски саобраћај је једини вид саобраћаја заступљен на територији општине. У односу на главне магистралне инфраструктурне коридоре општина Блаце има периферан положај, али се зато налази на раскрсници путева регионалног значаја према Косову и Метохији, Копаонику, Крушевцу и Прокупљу, што представља повољан транзитни положај (најкраћи пут између Топличке и Крушевачке котлине).

Од значајнијих путних праваца који се налазе у близини општине треба споменути државни пут I реда (магистрални пут) М-25, чије се деоница Прокупље–Куршумлија протеже у непосредној близини југоисточне границе општине, и чијом трасом или у близини  трасе, по Просторном плану Републике Србије, треба да прође аутопут Ниш – Приштина – Пећ – Чакор (граница Црне Горе) као веза са планираним путем Београд – Јужни Јадран.

Значајан део путне мреже на територији општине чини и систем општинских путева, којима је већина насеља повезана како међусобно тако и са општинским центром.

Категорисана путна мрежа на територији општине има укупну дужину од око 199 км, од чега су око 29 км државни путеви II реда и око 170 км општински путеви. Сви државни путеви II реда су изведени са савременим коловозом, док је око 67% општинских путева са асфалтним застором. У погледу опремљености савременим коловозом на мрежи општинских путева на територији општине стање је релативно добро и изнад просека за Топлички округ.

Густина категорисане путне мреже на територији општине Блаце износи 65,0 км/100 км² и изнад је просека како у односу на Централну Србију, тако и у односу на густину путне мреже Топличког округа. Имајући у виду економску развијеност подручја као и са становишта постојећих потреба, може се оценити да је стање развијености путне мреже општине задовољавајуће. Међутим, треба тежити достизању европских стандарда и у овој области.

Железнички вид саобраћаја на територији општине није заступљен. Најближе веће железничке станице налазе се у Куршумлији (око 24 км) и Прокупљу (око 28 км).

Водна инфраструктура

Снабдевање водом

Према Водопривредној основи Републике Србије, општина Блаце припада Топличком регионалном систему водоснабдевања, чије најзначајније извориште представља изграђена водоакумулација ''Селова''. Највећи део воде за водоснабдевање се користи из акумулације „Придворица“ за организовано водоснабдевање општинског центра и 17 сеоских насеља, док се мање количине користе са локалних изворишта која већим делом задовољавају потребе корисника. Старост цевовода градског језгра је више од 30 година, цеви су од азбестног материјала, па се градска водоводна мрежа јавља као уско грло и као главни проблем у сигурном и континуираном водоснабдевању.

Процес реконструкције система водоснабдевања је успорен, због недостатка финансијских средстава, дугог времена изградње, обједињавање постојећих са будућим системима. Стање је побољшано урађеном планском документацијом, тачније Студијом водоснабдевања општине Блаце (Институт за водопривреду ''Јарослав Черни'') на нивоу општине Блаце, али и Топличког округа (региона).

Одвођење отпадних вода

Постојећа јавна канализациона мрежа није на задовољавајућем нивоу и неопходно је што пре приступити целовитом сагледавању и решавању проблема прихвата и одвођења отпадних вода. Отпадне воде у градском и приградским подручјима сакупљају се и спроводе градским канализационим системом, а испуштање се врши у реку Блаташницу, без претходног пречишћавања. Преостали део становништва отпадне воде сакупља у септичке јаме или их слободно испушта у водотоке и околне терене. Доминирају нехигијенске септичке јаме у селима. Постројење за пречишћавање комуналних отпадних вода, осим општинског центра, које није у функцији, нема ни једно насеље. Конфигурација терена омогућава развој канализационих система у два слива, већем који припада сливу Расине и мањем који припада сливу Топлице. Због регионалног значаја водоакумулације ''Ћелије'' на Расини, неопходно је организовано, комплетно и ефикасно прикупљање и третирање отпадних вода из домаћинстава, привредних и осталих објеката.

Мелиорациони системи

Највећи потенцијал представљају присутни водотоци и извори који омогућавају задовољавање већег дела потреба за водом за пиће, наводњавање и производне процесе. Значајно ограничење, али и погодност је чињеница да је територија Општине покривена ширим зонама заштите два значајна изворишта и водосистема. Претходно захтева спровођење организационих, техничких и економских мера ефикасне заштите вода. Стање је сложено јер не постоје могућности убрзаног организованог развијања канализационих система и изградње санитарно-хигијенских септичких јама.

Енергетска инфраструктура

Развијена и модернизована електроенергетска мрежа представља значајан развојни потенцијал, без обзира на непостојање значајнијих енергоресурса на територији општине. Сва насеља у општини су електрифицирана, а степен електрификације домаћинстава је 100%. Реконструкција нисконапонске електроенергетске мреже је извршена у највећем делу општине, а постојећи капацитети задовољавају тренутне потребе. Интензивно се уводи и јавна расвета у сеоским насељима. Ради рационалног коришћења електричне енергије у општини, данас је све веће опредељење за изградњу гасоводне мреже са прикључком градских, сеоских домаћинстава и производних погона.

Енергетски ресурси којима општина располаже везани су за биомасу пореклом од пољопривредних продуката и потенцијално мрки угаљ, чија су лежишта откривена у селима Чучале (2.100.000 тона) и Сибница (3.500.000 тона). За израду техно-економске оцене потребна су додатна истраживања.

Везано за обновљиве изворе енергије, реализован је пројекат изградње постројења за производњу електричне енергије из биогаса, који се ослобађа из течног стајњака и силаже, а чији је носилац Д.О.О. „Лазар“, са седиштем у Блацу. Производи се 1 МW електричне енергије на сат, што је тренутно половина потрошње на територији општине Блаце.

Телекомуникациона инфрастура

Територија општине Блаце је покривена поштанском, телеграфском и фиксном телефонском мрежом (инсталирано је 8 дигиталних централа повезаних оптичким кабловима), као и мрежама мобилне телефоније и телевизијског и радио преноса. Телекомуникациона мрежа покрива целу општину, с тим да расположиви капацитет аутоматских дигиталних телефонских централа задовољава потребе у свим насељима. Добра је покривеност мобилном телефонијом.