ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

По површини Блаце је мања копаоничка општина (306 км²), у којој се налази 40 насеља. Смештена је у Топличкој котлини, на источним обронцима Копаоника и југозападним обронцима Јастребца, захватајући северозападни део Топличког басена који је Јанковом клисуром спојен са долином Расине, односно Крушевачким басеном.

Иако има периферан инфраструктурни карактер у односу на главне магистралне коридоре, Блаце чини раскрсницу путева према Косову и Метохији, Копаонику, Крушевцу и Прокупљу, што представља повољан транзитни положај.

Само Блаце смештено је поред реке Блаташнице на око 12 км узводно од њеног улива у Расину. На надморским висинама од 380-430 мнм (средња висина 395 мнм), Блаце лежи на вододелници сливова река Расине и Топлице.

Територија општине Блаце се граничи са севера територијом општине Крушевац, са истока општином Прокупље, са југа Куршумлијом и са запада општином Брус.

ИСТОРИЈА

На основу предања, али пре свега материјалних доказа, може се претпоставити да је овај крај у прошлости имао значајну улогу, а сасвим сигурно богату и бурну историју.

Полазећи у бој на Косово Кнез Лазар морао је проћи кроз Јанкову клисуру, а затим преко подручја Блаца према Куршумлији и Подујеву. Јанкова клисура је и добила име према Сибињанин Јанку, прослављеног и у нашим народним песмама.

Ослобођењем Топлице од Турака (1878) ослобођено је и подручје садашње општине Блаце. У времену од 1880. до 1885. године основана су и настањена сва села која данас постоје у општани Блаце. Многа од њих задржала су имена која су имала и за време Турака (Алабана, Међухана, Шиљомана, Претежана, Драгуша и др.), а нека су насеља добила имена, вероватно, по старим насељима досељеника. Највећи број становника досељен је с Копаоника (подручје општина Брус, Александровац и Куршумлија), из околине Косовске Митровице (Ибарска долина), из Санџака, Сјенице, а делимично из околине данашњег Власинског језера и других крајева Србије.

Блачани су се храбро борили у српско-турском рату 1912. и српско-бугарском рату 1913. тодине. Велики је број војника с овог подручја који су се истакли храброшћу у борбама на Церу и Дрини, и касније одступили кроз Албанију, да би узели учешћа на солунском фронту.

У ратовима за ослобођење Србије (1876-1918) овај крај је дао велики допринос. Понос целе Србије и врховног команданта српске војске, краља Петра I Карађорђевића, био је чувени „Гвоздени пук“ који су чинили младићи из овог краја. „Овај крај био је 1917. године стециште тзв. Топличког устанка, јединог на окупираној територији“. (Андреј Митровић „Устаничка борба у Србији 1916-1918“), којим је руководио легендарни јунак Коста Војиновић и током којег је ослобођено Блаце. Устанак је угушен са врло трагичним последицама по устанике. Читава села су запаљена а око 20.000 становника Топлице (међу њима и велики број с блачког терена) побијено је на најсвирепији начин. И сам Коста Војиновић погинуо је децембра 1917. у Церовачкој реци више села Гргура. На овој реци и сада постоји воденица у којој је Војиновић провео последње часове живота, а у црквеној порти у Гргуру спомен-биста у знак захвалности грађана топличког краја овом неустрашивом борцу.

У ослободилачком рату 1941-1945. године грађани блачке општине узимају видно учешће у борби против окупатора. Крајем 1941. и у првој половини 1942. године неколико стотина нашло их се у Топличком партизанском одреду, у месним десетинама и народноослободилачким одборима, а хиљаде становника пружало помоћ НОП-у.

Блаце с околином коначно је ослобођено 28. августа 1944. године. У НОР-у општина Блаце имала је истакнуте личности: Радош Јовановић-Сеља из Гргура, ратни секретар Окружног комитета КПЈ за Топлицу, Обрад Лазовић-Живко из Блаца, народни херој; Славољуб Вуксановић-Јајко из Блаца, народни херој; Трајко Јовановић-Јосиф из Трбуња, комесар 45 ратне дивизије. С овог подручја су пореклом и: Ратко Вукићевић – шпански борац и Мија Станимировић – народни херој.

Одмах после ослобођења Блаце постаје седиште среза јастребачког. Године 1947. овај срез припојен је топличком, да би се после три године, 1950. поново приступило формирању среза, који се почетком 1955. спаја са срезом прокупачким. Цело подручје бившег јастребачког среза подељено је сада на две општине: Барбатовачку и Блачку, које се септембра 1957. године спајају у једну општину са седиштем у Блацу.                     

СТАНОВНИШТВО

Према резултатима пописа из 2011. године на територији општине Блаце живи 11.686 становника, од чега у самом Блацу живи 5.261, а у околним селима 6.607. У односу на попис из 2002. године 2.073 становника је мање, а у односу на 1991. годину број становника се смањио за 3.463.

Евидентирано је укупно 1.852 незапослених лица.

Просечна зарада запослених у општини Блаце износи 41.752,00 динара.

Расељени - Црвени Крст 027/371-314