sr    pl    en

Знаменити блачани

Чика Душко Јовановић

Рођен у с.Трбуње, по професији адвокат; први секретар обновљеног Планинарског савеза Србије и тридесетогодишњи председник планинарског друштва ,,Победа“, са седиштем у Београду; велики планинар и планинарски активиста;

На Рајцу (Сувобор) постоји планинарски дом саграђен 1952.године од стране ПД ,,Победа“ под каснијим називом ,,Чика Душков Дом“;

Био је један од водећих активиста соколских организација између два рата; вероватно напознатија личност везана за спорт, а потекла из наше Општине;

Спортска хала у Блацу, изграђена почетком 90-тих година прошлог века носи његово име, Одлуком Скупштине општине Блаце, од 07.05.2003.године.

Раде Драинац

Радојко Јовановић, алиас Раде Драинац, рођен је 4. августа 1899. у с. Трбуње, надомак Блаца. Његов кратки али (пре)бурни живот окончан је у Државној болници у Београду 1. маја 1943.

Сахрањен је на парцели 38 (гроб 509), без места становања, и без најближих сродника на сахрани, како је написано у регистру умрлих.

Аутентични боем, прећуткиван, јер није могао бити уклопљен у комунистички клише књижевно-политичке политике, одмах после ИИ великог рата. Не бавећи се формом толико колико други песници његовог доба, тражећи стално у оквиру једног и сличног он је био уверен да је непатворен песнички говор важнији од форме и то му је у оним најсрећнијим тренуцима полазило за руком.

Његова анакреонтска строфа, када је користи, са наглим ритмичким резом у четвртом стиху, чини га непоновљивим у нашој лирици. Ипак, ревалоризацију његове лирике тек очекујемо, а тиме и наш крај, сатисфакцију, што је „изнедрио“ једну овакву личност.

Добривоје Стошовић

Највећи политичар између два светска рата у целој Топлици, неспорно. Био је члан Демократске странке, којом је шефовао чика Љуба Давидовић, па као такав припадао углавном опозицији, закључно са крајем диктатуре краља Александра Карађорђевића.

Међутим, потом приступио Југословенској радикалној заједници (Јереза) хетерогене странке, која је подржавала владе после избора 1935. и која се састојала од српскх елемената под г. Стојадиновићем, словенских клерикалаца под г. Корошеца, и босанских Муслимана под г. Спахом, непопуларна у широким масама, због г. Стојадиновића који није имао разумевања и оданост демократским начелима, па бива члан најпре прве владе Милана Стојадиновића (24.06.1935. до 21.12.1938.г., најпре као министар народне просвете, а од краја 1937. уместо овог министар јавних радова), и друге владе др Стојадиновића (22.12.1938.- 05.02.1939. - као министар шума и руда);

Изузетно помогао земљаку Раду Драинцу, да дође до најглавнијих издавача у Београду, ради штампања дела, пошто су били врло блиски;

Сматра се највећим задужбинаром Блаца

Вучко Пантић

Био елементарно писмен, наредник у чувеном II пешадијском пуку "кнез Михајло“ ("Гвоздени пук“)

Један од првих припадника четничке комитске организације Косте Миловановића-Пећанца; вредан и способан створио на командном месту Расински одред, од скоро 1.500 четника, који су у Топличком устанку ослободили Блаце; где постаје први командант Блаца; ближи у устанку био Кости Војиновићу, а његова супруга Роса, била је такође важан актер устанка (убијена од комуниста пред крај II рата).

Иако је после И рата поклонио плац за изградњу школе у Лазаревцу, где је живео, а после II рата имање му конфисковано (!), управо још су он и супруга представљали непријатеље као припадник "перјанице" побуна народа 1917. године; изгледа да је као припадник четника Драже Михаиловића, легалног министра војске и морнарице у владама проф. др Слободана Јовановића и Милоша Трифуновића, у Лондону, умро од тифуса у Босни, те сахрањен сигурно, у порти цркве у Модричи;

Радош Јовановић - Сеља (1912-1965)

Потиче из велике, у то време познате породичне заједнице, чији се родоначелник Јован-Јоза Јовановић,радос_јовановиц населио у село Доње Гргуре, после ослобођења Топлице, 1878.године. Бавио се просветно-педагошким радом у Нижој пољопривредној школи, углавном у Прокупљу, да би после студијског боравка у Дрездену добио одобрење управе Моравске бановине у Нишу да у Француском граду Тулузу, специјализира винарско-подрумарску грану, да би 1940. године положио Пољопривредни факултет у Тулузу и стекао звање инжењера агрономије.

До пре II рата, није био члан КПЈ, а на почетку рата постао члан ове политичке организације која је у то време била најактивнија, да би током рата био један од најагилнијих партијских радника и антифашистичких бораца у читавој Топлици, те је као секретар Окружног комитета КПЈ за Топлицу допринео ослобађању Блаца, у II рату на Велику госпојину 1944.године, пробојем Оперативне групе дивизија под командом Пеке Дапчевића.

После рата један од највиших политичких функционера не само у Топлици, народни посланик као кандидат Народног Фронта, на првим изборима, 11.11.1945.године, од јесени 1947.године, и републички посланик, био помоћник министра за индустрију, а од 04.12.1946. до 05.9.1948.године, министар финансија у Влади НР Србије др Благоја Нешковића. После окончања дипломатске каријере, 1963.године, изабран за савезног посланика, и био активан у спољнополитичком одбору Савезне скупштине све до трагичне погибије, која га је задесила 13.12.1965.године, на путу из Топлице, на средокраћи између Јагодине и Ђуприје, у свом путничком ауту.

Био дипломатски представник ФНРЈ највишег ранга (амбасадор: Румунија од 1948. до фебруара 1950.год.), у Грчкој (1950.-1954.), Бразилу (1955.-1957.) и Бугарској (1957.-1962.), а у међувремену је кратко време (1948.) био и пуномоћник министра спољних послова Владе ФНРЈ, на чијем челу је био Јосип Броз Тито.

Сава Вукомановић

Рођен у Суваји око 1900., па до ратова 1912. није могао да стекне знатнију писменост, песнички дар добио је упућивајући се на оскудну литературу, народну и уметничку поезију из читанки; као непунолетан приступио побуњеном народу југа и истока Србије, током тзв. Топличког устанка, још у марту 1917, јер је он попут Филипа Вишњића у вртлогу догађаја могао да слуша и види све значајније људе и догађаје, и да пева о њима. Његов песнички рад сводио се на песнички дневник. Певао је епским десетерцем, тзв. "српским стихом".

По Драгољубу Аврамовићу - Гоцану "Захваљујући њему Топлички устанак (није био) само епизода из живота једног народа" (,,Настава и завичај“ 1996.)

Средином 1932. године, највероватније у штампи четничког удружења из Куршумлије, изашла је његова књига песама ,,Топлички устанак у народним песмама“, у суштини десетерац са обавезном и нападном римом.

Умро од харајуће болести у то време - туберкулозе, у елитној (!) Државној болници у Београду

Драгољуб Гоцан Аврамовић

Рођен 1931. године, и практично читав полувековни радни ангажман провео у Блацу, баш тамо где се родио и учио, углавном као средњошколски професор народног језика.

Сматрајући, ваљда, своју патриотску обавезу да ван свог стручног позива допринесе блачком крају, написао је "Век школства у Блацу (1890-1990), "Топлички устанак у песмама Саве Вукомановића", "Настава и завичај", те при самом измаку живота и роман "Албинов противгамбит" (2003. године), у сваком случају немерљива је његова помоћ на терену чувања од заборава блачке прошлости, у свим сегментима друштва.

Политички се ангажовао, те био први председник општинске организације Српског покрета обнове, Вука Драшковића, који је одмах после поновног допуштања вишестраначког политичког система (1990.), па све до краја века била најјача опозициона странка режиму Слободана Милошевића, биран је и за одборника Скупштине општине Блаце, по већинском изборном систему, у кварту у којем је живео (1996-2000), на листи коалиције "Заједно".

Живео је до јануара 2006. године.

"У атмосфери паланачког канибализма и инквизиторског егзорцизма, на арени надмоћног црвеног демагошког популизма, псеудоавангардизма, социјалног дарвинизма и камелеонског каријеризма, зависти, пакости и лицемерја, пустињачком упорношћу и отпорношћу сачувао (је) просветитељски дигнитет, чистоту "свештеног знања" и лични интегритет, стручни и морални, урођену отменост" (др Драгољуб В. Мирковић, "Топличке новине", III/2006.)

 dani sljive 2017 baner

lokalni izbori 2016

planovi urb

radna zona 1

radna zona 2

objedinjena

ozakonjenje1

sl evidencije