sr    pl    en

Пољопривреда

Блаце припада групи недовољно развијених општина. Пољопривреда је једна од основних привредних грана у којима грађани и предузећа остварују приходе. 65% територије општине је под пољопривредним земљиштем, што је око 18.000 хектара. Умерено континентална клима овог подручја погодује пре свега воћарству. Оно је и доминантна грана пољопривредне производње, поред сточарства кога прати ратарска производња без које је незамисливо интензивно сточарство.

На подручју 40 села рурално становништво углавном остварује приход од продаје пољопривредних производа. Од воћних врста најзаступљенија је шљива, на око 5-6 хиљада хектара. Од сортимената доминира стенлеј (на око 70-80% површине), док остале сорте заузимају 20-30% и то чачанска лепотица, руска џанарика, чачанска рана и др. Родност сорте стенлеј у просеку се креће од 12-20 тона по хектару, док остале сорте имају стабилне приносе око 15 тона по хектару. Поред шљиве на подручју општине распрострањена је вишња на око 500-800 хектара, где је облачинска вишња као аутохтона сорта готово једина.

Јабука заузима нешто преко 300 хектара, претежно старе аутохтоне сорте, подигнуте на дивљој подлози, гајене на екстензиван начин са минималном употребом агротехнике.

Последњих година интензивира се производња јагода.  Неколико стотина хектара је под овим воћем, са тенденцијом увећања.

Прерађивачки капацитети у воћарству су још увек мали, у локалним центрима, међу којима треба поменути „Миди органик“ ДОО, Ми-ми“ ДОО, „Макс“ ДОО, „Фруто- Вино Жупа“ ДОО, као и 15ак мањих сушара у индивидуалном сектору, где се преради свега 30-40% воћа.

Сточарство у блачком крају, а пре свега производња млека, има дугу традицију. Развијено је млечно говедарство а у већини села последњих година покрећу се мини-фарме са 5-15 музних грла. Поред индивидуалних произвођача на овом подручју, у селу Драгуша, налази се фарма „Лазар“ са око 1.000 грла, која је најсавременија фарма у овом делу Србије. Просечна производња млека по грлу је око 4.500 литара по лактацији. Остале гране сточарства (узгој оваца, коза, свиња) слабије су развијене.

Прерађивачки капацитети у Блацу, у области прераде млека, добро су развијени. „Мастер милк“ ДОО капацитета 120.000л дневно, где је тренутна искоришћеност тек око 30% и млекара „Лазар“ ДОО, капацитета 80.000л дневно која ради са око 60-70% искоришћености. Производи се углавном пласирају на домаћем тржишту и тржишту региона (Македонија, Црна Гора, Босна и Херцеговина).

Ратарство је у највећој мери развијено као пратећа грана сточарства. Површине засејане ратарским културама користе се пре свега за производњу квалитетне сточне хране, како као кабаста тако и за производњу концентроване сточне хране (житарице).

Основни недостатак блачке пољопривреде су недовољни прерађивачки капацитети, у оквиру меснопрерађивачке индустрије, као и складишно-прерађивачки у воћарств.

 dani sljive 2017 baner

lokalni izbori 2016

planovi urb

radna zona 1

radna zona 2

objedinjena

ozakonjenje1

sl evidencije